Технички систем

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА ПОДСТАНИЦА
Топлотна енергија се до подстаница у објектима дистрибуира примарним вреловодом у коме су параметри воде Т= 130/75 степени и ПН= 16 бар. Топлотна енергија се предаје секундарном   систему   индиректно измењивачима топлоте водавода. Параметри воде секундарног система су Т 90/70 степени и ПН= 6 бар. Предата топлотна енергија се дистрибуира до потрошача секундарним цевним разводом како у самом објекту, тако исто и до суседних објеката. Да би се остварили потребни параметри секундарног флуида подстаница је опремљена одговарајућом опремом: дигитални регулатор са припадајућим сензорима, калориметар, запорни вентил, хватачи нечистоће, регулациони вентили, регулатор притиска и регулатор диференцијалног притиска. Хватач нечистоћа на напојном цевоводу одстрањује евентуалне честице које могу да изазову квар на опреми и подстаници.
Регулатором притиска се притисак флуида доводи на жељену вредност. У измењивачу топлоте се врши размена топлотне енергије са секундарним флуидом индиректним путем флуиди из ова два система се не мешају, већ се размена топлотне енергије врши опструјавањем хладнијег флуида (секундарни систем) око цеви кроз које протиче топлији флуид (примарни систем). Жељени проток се остварује пролазним електромоторним регулационим вентилом који  се налази на повратној грани примарног система. Опсег номиналног диференцијалног притиска за рад регулационог вентила се остварује диференцијалним регулатором притиска који ради без помоћне енергије. На овај начин се остварују услови за номиналан радни режим ПЕРВ. Мерењем протока и разлике у температури примарног флуида на улазу и излазу из измењивача, рачунском јединицом се одређује предата количина топлотне енергије. Расхлађени флуид примарног система пролази кроз хватач нечистоће (где се одстрањују евентуалне честице из уређаја и опреме у подстаници ) и повратном граном вреловода струји до енергане.
Температура флуида у примарном систему се клиза према задатом клизном дијаграму у енергани, а додатна регулација жељене температуре флуида у секундарном систему се остварује “променом протока” у примарном делу подстанице дејством регулатора на извршни орган тј. ПЕРВ. Жељена температура секундарног флуида је у функцији спољне температуре, доба дана и дана у недељи, а задаје се као програм рада регулатора. Режим рада пумпи се такође задаје програмски. Дигитални регулатор је опремљен сензорима за мерење спољне температуре, напојних и повратних температура, манометарског притиска примарног и секундарног флуида, просторијске температуре и протока флуида у примарном систему, као и давачима сигнала положаја излазних врата у подстаницу и појаве воде у подстаници. Кабловском мрежом су сви регулатори повезани на персонални рачунар у диспечерском центру где се врши аквизиција података и надзор над радом топлификационог система.
Регулатори у подстаницама раде аутоматски у програмски задатом режиму. Промена режима рада регулатора, појединих параметара управљања и даљинске команде могу да се остваре из диспечерског центра. Овим је остварен систем даљинског надзора и управљања целим топлификационим системом, а рад топлопредајних станица потпуно аутоматизован.